Često u ovom mom poslu nailazim na ljude koji dođu u radnju sa jednom željom – Motul 300V. Oni naravno voze agresivno i njihove zujalice zaslužuju samo najbolje. Da me ne shvatite pogrešno 300V je odlično ulje, ako ga istočite čim izdominirate na stazi.
Zašto to kažem? 300V i njemu slična ulja drugih proizvođača namenjena su pre svega za upotrebu na vozilima koja se trkaju. Ona prema specifikacijama zaista ispunjavaju sve ono što jedno moto ulje treba da radi: podmazuje, hladi, zaptiva, čisti, pruža zaštitu od korozije i smanjuje buku i to sve pri velikim obrtajima. Međutim činjenica je da vi razliku u performansama u svakodnevnoj vožnji nećete ni osetiti. Pa ako nije najskuplje, kako odabrati pravo ulje?
Pre svega treba da nampomenem da se ovaj tekst odnosi na četvorotaktne motore. Što se proizvodnje ulja tiče razlikujemo načine na koji se dobijaju pa prema tome imamo mineralna, polusintetička i sintetička ulja. Mineralna ulja se dobijaju iz sirove nafte. Neželjene materije se eliminišu tokom procesa rafiniranja. Zbog svojih karakteristika manje su efikasna od sintetičkih ulja, sporije protiču što povećava potrošnju goriva. Ček, ček, ček… sigurno se pitate otkud sad potrošnja goriva kada pričamo o uljima, ali činjenica je da motori sa unutrašnjim sagorevanjem energiju nastalu sagorevanjem smeše benzina i vazduha pretvaraju u mehaničku energiju odnosno koriste je za pomeranje mehaničkih sklopova. Što se sklopovi teže pomeraju to se veća količina energije utroši na njihovo pomeranje, pa tako ako ulje ne pruža optimalnu lubrikaciju i potrošnja goriva raste. Bilo kako bilo mineralna ulja su definitivno jeftinija opcija, ali ih je neophodno i češće menjati. Ako voze motocikl sa starijim tipom motora ili neku manju kubikažu mineralna ulja bi ipak mogla da budu pravi izbor za vas. Polusintetička ulja su, kako im i samo ime kaže, kombinacija sintetičkih i mineralnih ulja. Ovaj tip ulja se dobro pokazao na niskim temperaturama i dobra su za prevenciju oksidacije odnosno prevenciju stvaranja korozije. Predstavljaju odličan balans između povoljnih mineralnih i skupljih sintetičkih ulja. Osim pod nazivom semi-synthetic mogu se naći i pod nazivima part-synthetic i synthetic blend oils. Na kraju tu su sintetička ulja odnosno full-synthetic ulja koja nastaju složenijim sistemom proizvodnje i „čistijeg“ su sastava. Preporuka Valovolina je da se sintetička ulja koriste u svim motociklima sa kubikažom većom od 200cc. Zbog svojih karakteristika ova ulja će smanjiti koroziju, sprečiti stvaranje opiljaka, pospešiti hlađenje, produžiti interval zamene ulja, smanjiti emisiju gasova i smanjiti potrošnju goriva (opet to gorivo).
SAE, gradacija i njegovo visočanstvo viskozitet
Pre nego što nastavimo da pričamo o uljima hajde na trenutak da se konsultujemo sa knjigom iz hemije – Viskozitet, tečljivost ili žitkost ulja je merilo lakoće njegovog tečenja na određenoj temperaturi. Što je temperatura viša to će ulje lakše teći i obrnuto. SAE je oznaka viskozne gradacije i uvelo je Društvo američkih automobilskih inženjera (Society of Automotive Engineers (ako ste se pitali otkud SAE) i definisana je standardom SAE J300 decembra 1999 godine. Definisane su dve serije viskoznih gradacija ona sa „W“ i ona bez „W“. Dakle kada vidite 10w40, „W“ se ne nalazi između dve brojke, već se odnosi na prvu brojku i označava da je ulje predviđeno za zimske uslove rada, a broj definiše maksimalnom viskoznošću i pumpabilnosti na niskim temperaturamai kao i minimalnu kinematsku viskoznost na 1000C. Ova ulja moraju obezbediti dovoljno nisku viskoznost na niskim temperaturama (lajički rečeno da budu dovoljno tečna) da bi se motor pokrenuo i da ulje krene u cirkulaciju nakon startovanja motora. Drugi broj predstavlja viskoznu gradaciju i definiše se minimalnom i maksimalnom kinematskom viskoznošću na 1000C, i minimalnom viskoznošću nakon smicanja na visokim temperaturama. Dakle postoje ulje SAE 10W i postoji ulje SAE 40 – to su jednogradna ulja. Ono što mi sipamo u agregate naših motocikla je zapravo multigradno ulje koje se dobija kombinovanjem dve viskozne gradacije i definišu se maksimalnom viskoznošću i pumpabilnosti ulja prilikom pokretanja motora na niskim temperaturama i maksimalnom i minimalnom kinematskom viskoznošću na 1000C, kao i minimalnom viskoznošću nakon smicanja na visokim temperaturama. Smicanje, ok sad već ulazimo u neke ozbiljne pojave koje nisam možda baš kompetentna da objašnjavam, zato hajde da damo neke druge konkretne informacije.
| Gradacija | Temepratura u oC |
| SAE 5w30 | od – 25 do + 30 |
| SAE 5w40 | od – 25 do + 40 |
| SAE 10w30 | od – 20 do + 30 |
| SAE 10w40 | od – 20 do + 40 |
| SAE 10w50 | od – 20 do iznad 40 |
| SAE 10w60 | od – 20 do iznad 40 |
| SAE 15w50 | od – 15 do iznad 40 |
| SAE 15w60 | od – 15 do iznad 40 |
| SAE 20w50 | od – 10 do iznad 40 |
API standardi
Američi insitut za naftu davne 1947. godine objavio je klasifikaciju ulja pa tako razlikujemo regularna, premium, HD (Heavy duty ne Harley Davidson).Nova specifikacija uvedena je 1952. godine i razlikuje Servis ML, MM i MS koje se odnose na benzinske motore koji su izloženi lakim, serdnjim i najtežim uslovima rada. Naravno ista klasifikacija postoji i za dizel motore, ali kako nema dizel motocikla to u ovom teksu neću obrađivati. Kasnije je u saradnji sa SAE i ASTM doneta još jedna klasifikacija kojom je utvrđena S kategorija kojom su određena ulja za četvorotaktne benzinske motore koji se koriste u putničkim i lakim ternetnim vozilim.
| S – kategorija ulja za benzinske motore | |
| API SA | Čisto mineralno ulje bez aditiva za vrlo blage uslove rada. Modeli motora do 1930 god. |
| API SB | Ulje za stare benzinske motore koji rade pod minimalnim opterećenjem. Sadrži male količine aditiva protiv habanja, korozije ležajeva i oksidacije. Modeli 1930-1964 godine. |
| API SC | Ulja koja sadrže aditive protiv habanja, korozije, oksidacije i stvaranja taloga na niskim i visokim radnim temperaturama. Modeli 1964-1968 godine. |
| API SD | Ulja koja sadrže aditive prema API SC, sa poboljšanim karakteristikama za strožije uslove eksploatacije. Modeli motora 1968-1970 godine. |
| API SE | Obezbeđuju višu oksidacionu stabilnost, sprečavaju stvaranje taloga na niskim i visokim temperaturama i obezbeđuju bolju zaštitu od korozije nego API SD. Modeli 1972–1980 g. |
| API SF | Ulja koja pružaju povećanu zaštitu od korozije, habanja i od stvaranja crnih taloga i koja su stabilnija na visokim temperaturama u odnosu na API SE. Modeli 1980-1989 god. |
| API SG | Ulja koja pružaju veću zaštitu protiv korozije i habanja, otpornija su na oksidaciju i stvaranje taloga na visokim temperaturama od API SF. Modeli motora 1989-1994 god. |
| API SH | Ulja koja u odnosu na API SG imaju još bolju zaštitu od stvaranja taloga, oksidacije, habanja i korozije i manju sklonost stvaranja pene. Modeli motora 1994-1996 godine. |
| API SJ | Ulja koja imaju bolju zaštitu od korozije, habanja, pojave taloga, oksidacije na visokim temperaturama i koja štede gorivo. Modeli motora 1996-2001 godine. |
| API SL | Ulja visokog kvalitetnog nivoa. Pružaju dobru zaštitu od habanja ventila, bolju zaštitu od visokotemperaturnih taloga i manju potrošnju ulja. Modeli motora 2001-2004 godine. |
| API SM | Definiše ulja najvišeg kvalitetnog nivoa koja obezbeđuju visoku oksidacionu stabilnost, poboljšanu zaštitu od pojave taloga i bolje niskotemperaturne karakteristike.Modeli motora posle 2004 godine. |
| API SN | Uveden je u oktobru 2010. Pruža bolju zaštitu od visokotemperaturnih taloga, strožije kontrole mulja, kao i bolju kompatibilnost sa zaptivkama. Obezbeđuje veću ekonomičnost u potrošnji goriva, bolju zaštitu turbo punjača i manju emisiju štetnih gasova |
JASO standard
Kao što postoji API standard za Ameriku tako postoji i JASO standardni koje je donela Japnaska organizacija za standardizaciju u automobilizmu (Japanese Automotive Standards Organization), jedna od razlika je u tome što se JASO osim na automobilske motore odnosi i specifično na agregate koji se nalaze u motociklima. JASO standard uzima u obzir činjenicu da su motori u motociklima izloženi većim opterećenjima, višim temperaturama i većim brzinama, zapravo svemu onome što stavlja ulje na ozbiljan test izdržljivosti. Standard postoji od 1998. godine a na motocikle se odnose dva specifična JASO MA i JASO MB. JASO MA ukazuje da je moto ulje pogodno za mokra kvačila, odnosno ukazuje na to da je lubrikacija takva da neće doći do proklizavanja kvačila. Ovaj tip ulja pogodan je za upotrebu u agregatu, menjači i kvačilu. JASO MB odnosi se na ulja namenjena za vozila sa automatskim menjačem odnosno nisu predviđena za mokro kvačilo već samo za suvo. Standard je nastavio da se razvija pa tako 2006. godine JASO MA ulja dobijaju svoje potkatekgorije:
JASO MA – ulja poredviđena za jedan sistem kroz koji cirkuliše ulje, odnosno za motocikle kod kojih agregat, menjač i kvačilo koriste isto ulje.
JASO MA1 – niži standard ulja predviđenih za motocikle kod kojih su ulja za agregat, menjač i kvačilo različita.
JASO MA2 – viši standard ulja predviđenih za motocikle koji imaju katalizator u izduvu
JASO MB – niži standard koji se odnosi na ulja za skutere
Već sam pomenula da JASO predstavlja japanski standard i da postoje i drugi standardi, važno je napomenuti da oni nisu međusobno nezavisni, odnosno da bi određeno ulje ispunjavalo uslove jednog standarda često mora da ispunjava uslove i drugo pa tako kako bi neko ulje bilo okarakterisano kao JASO mora da ispunjava uslove barem jednog od narednih standarda: API (SG, SH, SJ, SL, SM), ILSAC (GF-1, GF-2, GF-3) ili ACEA Evropski standardi (A1/B1, A3/B3, A3/B4, A5/B5, C2, C3). Ovim standardima nisam posvetila dodatnu pažnju jer se prethodna dva najčešće nalaze na ambalažama moto ulja.
Izvori:
https://www.valvolineglobal.com
http://www.maziva.org
https://www.rymax-lubricants.com
https://www.totalenergies.rs
