Zaista se trudim da ne pišem previše recenzija motora iz nekoliko razloga. Prvi je jer zaista nemam dovoljno iskustva da bih vam pametovala, a drugi je činjenica da nemam ustaljeni sistem koji bi mi omogućio da vozila zaista uporedim. Ipak daću prostora još jednom motociklu jer je poprilično promenio moj pogled na novitete. U pitanju je Honda NC750x sa DCT.

Kao neko ko vozi uglavnom starije i tehnološki ne baš napredne motore, nisam baš navikla na ABS a kamo li na automatski menjač pa je tako isprobavanje Honde bila prava avantura i nisam bila sigurna na šta pre da obratim pažnju. Ono što svakako prvo primetim na motociklu su njegova visina i težina. Kada je reč o NC750x moja ne tako zavidna visina od 167cm nije predstavljala problem. Mogu stati sa obe noge, motocikl nije previše širok pa je pogodan za sve vozače (što bi se reklo all shapes and sizes), a težinu od čak 229 kg nisam ni osetila, verovatno zato što je najviše težine koncentrisano upravo u DCT-u pa je težište relativno nisko.

Kada smo kod DCT-a on je upravo ono što me je privuklo da uopšte probam NC pošto mi inače ovaj motora apsolutno nikako ne kači oko, što je naravno stvar ličnih preferencija. No vratimo se na temu. Prvo mi je bilo neobično što nema kvačila, zatim mi je bilo neobično što ga nogom ne ubacujem u prvu, ali živ čovek se na sve navikne. Ima dva moda: drive i sport. U drive-u menja na malim obrtajima i većinu vremena zvuči kao kad ne spustiš motor u nižu na vreme pa krklja. Sport je bolji i približniji mom stilu vožnje. Delimično manuelno menjanje brzina je moguće pritiskom na dugmiće i ono me je samo nerviralo jer se motocikl i ja nikako nismo složili u kojoj brzini na kojim obrtajima treba da se vozi pa bi ja promenila brzinu, a on odmah vratio. Rešenje za to je, naravno, potpuno manuelna vožnja s tim što, kao što sam već pomenula, promena brzina ide putem dugmića na kormanu. Menjač se čuje dok menja i zvuči kao Yamaha kad se ubacuje u prvu, dakle ništa od onog divnog Hondinog menjača, barem kada je zvuk u pitanju. No sve ovo što sam napisala može da ostavi jako pogrešan utisak da Honda NC750x sa DCT nije dobra opcija, što je daleko od istine jer, koliko god tražila te dve poluge, u gradskoj vožnji ne razmišljati još i o promeni brzine je bilo pravo prosvetljenje. Na otvorenom putu sa druge strane na DCT bih pristala samo sa ugašenim automatskim menjanjem.

Još jedan uvrnuti momenata u mom upoznavanju sa ovim motociklom je bila i ručna kočnica. Pošto je u pitanju automatski menjač neophodno je bilo uvesti ručnu kočnicu kako bi se osiguralo da se motocikl ne otkotrlja negde. Naravno da sam zaboravila da je spustim i da mi nije bilo jasno zašto motocikl koji sam pozajmila neće da upali. Nakon mini srčanog udara i naleta adrenalina kada se glava ohladila sve je leglo na svoje.

Vozila sam je dvadesetak kilometara, nedovoljno za neku ozbiljniju konstataciju njene udobnosti. To nešto grada i magistralnog puta bilo je više nego ok, ali ne savršeno. Na brzinama oko 120km/h postaje neprijatno nestabilan. Neko je u komentarima ispod posta na instagramu prokomentarisao da bi to mogla da bude posledica kofera koji sam imala, ali mislim da je to ipak do konstrukcije samog motocikla. Uzmite u obzir da sam pre XT-a vozila FZ1 sa sportskim vešanje i FSport pa nije isključeno da sam ja navikla na malo kruće i stabilnije motore kao i da se ne pronalazim u ovoj klasi baš nikako. Ovaj motocikl ima jako visoke ocene u recenzijama i mislim da bi bio savršena kupovina za neke staloženije vozače.

Kada pomenemo staloženiju vožnju važno je napomenuti da ovaj motocikl ima samo jedan disk napred, veće dimenzije, opremljen ABS-om ali idalje samo jedan disk i da, ma koliko dobro kočio, meni ne uliva poverenje za neku agresivniju vožnju. Kočiona moć je u potpunosti usklađena sa karakteristikama motora i dovoljna je da obuzda 54 konja koliko ovaj motocikl ima. Ako jurite maksimalnu brzinu, ovaj motocikl nije za vas jer razvija prema specifikaciji tek dvestotinak km/s, što je složićete se idalje 70km/s više od maksimalne dozvoljene brzine na našim putevima.

Ono što će vas svakako oduševiti kod ovog motocikla je mala potrošnja. Prema specifikacijama potrošnja je oko 3.5l na 100 km ali to je kako to uglavnom biva najmanja moguća potrošnja. Svakako ovaj motocikl je mali potrošač sa plastičnim lažnim rezervoarom ispod koga je zapravo tovarni prostor. Čekaj, šta? Rezervoar ovog motocikla nalazi se u repu a prostor gde bi se tradicionalno očekivao rezervoar zapravo krije prostor za skladištenje stvari – recimo kacigu. Pošto nisam imala potrebe za tovarnim prostorom zaista nisam obratila pažnju na ovaj detalj pa sam se konsultovala sa više foruma i svi kažu da je ovo zapravo izuzetno praktična stvar. Racionalno razmišljajući, sa tri kofera i tovarnim prostorom jedna osoba sigurno, a verovatno i dve, bi mogle lagodno da odu u neku avanturu.

I ako se nisam pronašla na ovom motociklu rado bih ga preporučila početnicima ili ljudima koji nisu “hepo kockice“, odličan je za vožnju po gradu i lagano kruziranje. Teško je objektivno govoriti o nečemu što nije po vašem ukusu pa ću se ipak osloniti na recenzije sa interneta koje su više nego pozitivne. Sa ovim motorom nema greške ako ste realni sa očekivanjima, a DCT bi lako mogao da postane vaša omiljena karakteristika. Šta više posle vožnje Honde NC750x DCT ozbiljno razmišljam o nabavci motorcikla sa automatskim menjačem.