Triumph je prilagodio svoju ponudu najvećem tržištu na svetu i u kooperaciji sa indijskom korporacijom Bajaja Auto na tržište plasirao dva nova modela ušavši time u klasu malih motocikala u kojoj do sada nije imao svog predstavnike, ne žrtvujući pri tome svoj prepoznatljiv stil. Svetu su zvanično predstavljeni Speed 400 i Scrambler 400 x.

Priliku da se upozna sa ovim jednocilindričnom agregatom od bez malo 400 kubika i nešto manje od 30kW domaća javnost dobila je samo mesec dana nakon evropske premijere. Ipak koncept lokalne premijere ovih modela u organizaciji Triumph Srbija bio je takav da motocikli nisu mogli ni da se probaju, niti upale, samim tim neka ozbiljnija ocena modela mora da izostane.

Svakako ono o čemu možemo da pričamo i bez testa na putu je upravo ono što prvo primetimo na motociklu – njegov izgled. Kao što sam već pomenula Triumph je ostao veran svom prepoznatljivom stilu. Kao i kod mnogih Triumph motocikala to znači da je rezervoar pozicioniran nešto više u odnosu na fuzastere koji se ne mogu štelovati pa prilikom sedenja na motociklu kolena i butine mogu doći u vrlo neobičan položaj ako ste moje visine. Pri tome osoba od 167cm će Scramble-u držati na prstima jer zbog devetnaestice napred ima nešto viši položaj sedenja u odnosu na Speed-a koji nosi gumu 17.

Pažnja je kao i uvek kod Triumph-a posvećena detaljima pa se Speed dolazi sa sedištem iz jednog dela, dok Scrambler dolazi sa sedištem iz dva dela i štitnicima ručica i nešto dužim kormanom. Vizuelne i tehničke razlike između ova dva modela čine Scrambler-a desetak kg težim u odnosu na Speed-a koji teži 170kg. Interesantan je i podatak da se kod oba motocikla sistem prenosa nalazi sa desne strane. Ipak kada govrimo o vizuelnom dojmu, Tomo (Bajker Baja) je tokom razgledanja konstatovao da je displej jednostavan. Njemu je recimo taj momenat jako zasmetao s obzirom da se sve više ide na bogate TFT displeje sa puno opcija, ali za one koje ne boluju od highteck igračkica činjenica da na jednom ovako jednostavnom modelu postoji ride by wire sistem, ABS i traction control (koji ne uzimaju u obzir nagib motora) predstavlja mnogo važnije karakteristike od kombinovanog ekrana na kome bi se prikazale mape i propušteni pozivi, u krajnjoj liniji dolazi za priključkom za punjač pa to može olakšati korišćenje telefona. Osim toga oba modela poseduju clutch assistent pa bi stoga promena brzina uprkos jednom cilindru trebala da bude prijatna i bez većih trzaja.

Kada sam već pomenula ABS, sistem kočenja je podrazumeva po jedan disk napred i nazad što je može se reći u potpunosti u skladu sa karakteristikama motocikla. Razlika između ova dva motocikla je i u tome što se ABS može ugasiti na Scrambler-u ali i u samom kočionom sistemu. Što se tiče drugih rešenja, oba modela imaju posude za tečnost postavljeno tik iznad ralice koja je u fabričkom paketu plastična. U kombinaciji sa aluminijumskim felnama jasno je da čak ni X (Scrambler) verzija uprkos većim felnama i gumama sa kramponima, nije predvidjenja za neku ozbiljniju vožnju van puta i da će i bilo kakav ozbiljniji silazak sa puta biti potencijalno problematičan. Ovaj problem delimično možete rešiti kupovinom aluminijumske ralice koja ne dolazi u osnovnom paketu (kao ni vizir, rolbarovi, štitnik hladnjaka, nosač za kofer i mnogobrojna druga dodatna oprema koja se može dokupiti).

Uzimajući u obzir navedene karakteristike ova dva motocikla neminovno će kod nas pre svega privući pažnju vozača sa A2 kategorijom, ali i onih koji žele manji motocikl zgodan za gradsku vožnju i lagano kruziranja. Na osnovu onoga što sam videla osobi koja ne planira da silazi sa puta pre bih preporučila Speed-a, ipak ako imate i najmanju želju da se oprobate u nekom laganijem offroad-u Scrambler bi definitivno bio bolja opacija. Kako god bilo sa cenom od 6290 evra za Speed-a odnsono 6890 evra za Scrambler-a ova dva motocikla bi bez pardona mogla da budu ravnopravni konkuretni ostalim motociklima iz klase.